Riječ je o privatizaciji, tada četvrte fabrike u Evropi po kvalitetu i po opremljenosti, industrije kože i kožne konfekcije "Polimka" iz Berana, koja ne samo što je u bescenje za 1000 evra prodata i istog časa pretvorena u tržni centar, već je tokom te privatizacije na volšeban način nestale dvije mašine vrijedne 2 miliona evra, remontovane i spremne apsolutno za proizvodnju i zalihe sirovina i gotove robe u vrijednosti od jedno milion evra. Možda se tri miliona evra u čitavoj toj gunguli koja se dešavala oko privatizacije kada su nestale milijarde i ne čini nekom svotom, ali za one koji su radili u "Polimci" to je i te kako velika para i što je najvažnije više i od same cijene, gospodine ministre, ja bih molio, ja znam da je vama više ovo preko glave da ste još uvijek u sferi ličnih karata, ali više ih boli činjenica što već četvrta godina ne može, navodno, da se uđe u trag toj opremi i toj robi, kao da je u pitanju jedan šrafciger koji je neko stavio u džep i ponio sa sobom preko fabričke kapije.

Dakle pitao sam vas, gospodine ministre, da li je, nakon brojnih urgencija bivših radnika, bivše fabrike kože i kožne konfekcije u Beranama, kao i više poslaničkih pitanja na tu temu, policija konačno uspjela da uđe u trag imovini ove fabrike o kojoj sam govorio.

Vi ste mi dostavili odgovor koji vam, iskren da budem, evo lično ću vam se obratiti, ne služi na čast. Takav odgovor, kakav ste mi dostavili a koji ćete sada prestaviti ovdje je direktno potcjenjivanje ne mene lično, ja to od vas ne očekujem, ali institucije poslanika.

Na ovaj način se, gospodine ministre, ne obraća poslaniku i ovo je sramota. Eto, a nastavićemo kada odgovorite.

PREDŚEDAVAJUĆI ŽELJKO ŠTURANOVIĆ:

Gospodine ministre. Izvolite.

RAŠKO KONJEVIĆ:

Ja bih volio da dobijem odgovor na koji način, ne razumijem. Ne, ne, volio bih da mi objasnite sada da bih mogao da vam odgovorim, jer koliko ja znam odgovori još nijesu dostavljeni.

Znači, ukoliko ste u tom odgovoru povrijeđeni na bilo koji način, ja vam se izvinjavam, ja ću pročitati odgovor koji je pripremljen i pojasniću.

Službenici Područne jedinice Berane koji su tokom 2008. i 2009. godine postupali po zahtjevu Osnovnog državnog tužilaštva za prikupljanje potrebnih obavještenja, broj 426/2008. u vezi krivične prijave i grupe radnika AD "Polimka" iz Berana. Krivična prijava je podnesena protiv predsjednika odbora direktora i izvršnih direktora za krivično djelo zloupotreba službenog položaja. Policijski službenici su postupali po ovom zahtjevu i prikupili dokumentaciju, koja se odnosi na privatizaciju preduzeća AD "Polimka", kao i na ostale navode naznačene u krivičnoj prijavi.

Spisi predmeta sa izuzetom dokumentacijom i prikupljenim obavještenjima tom tužiocu su dostavljeni 2.3.2009. godine, zatim 10.7.2009. godine i 8.9.2009. godine.

Shodno navedenom policijski službenici Područne jedinice Berane do danas nijesu dobili nikakvu povratnu informaciju ili zahtjev za prikupljanje dodatnih obavještenja od osnovnog državnog tužioca u Beranama. Pridržavajući se načela tužilačke istrage, ukoliko bude zahtjeva od osnovnog državnog tužioca u Beranama, policijski službenici će preduzeti mjere i radnje iz svoje nadležnosti.

Ne znam šta bih vam drugo mogao odgovoriti. Slažući se sa vama da nije dobro ni za policiju ni za tužilaštvo da po toj krivičnoj prijavi ovih pet godina nijesu zauzeli stav, ali prevashodno mislim da treba da iskoristite priliku da pitate vrhovnu državnu tužiteljku zašto se tužilaštvo po toj krivičnoj prijavi nije opredijelilo na ovaj ili na onaj način.

I još jednom vas molim, ukoliko je na bilo koji način došlo do određenog nesporazuma ja vam se unaprijed izvinjavam.

PREDŚEDAVAJUĆI ŽELJKO ŠTURANOVIĆ:

Izvolite kolega Labudoviću.

EMILO LABUDOVIĆ:

Gospodine ministre, koliko do juče ste bili poslanik. Ja vas molim onako ljudski, privatno da mi kažete da ste ovo kao poslanik dobili kao formu odgovora od bilo koga, da li bi ste bili zadovoljni. Tim prije što sam ja dobio kraću verziju, čak i od te koju ste vi sada pročitali, koja se završava da tih i tih datuma predato osnovnom državnom tužiocu na dalji postupak.

Ali, ja vas nisam pitao to, gospodine ministre, da ste vi pročitali ovo pitanje, ja znam da je ovo pisala vaša služba i da je gledala da ga što prije skine sa dnevnog reda, da ste vi čitali ovo pitanje, vi bi ste osjetili šta je moja intencija. Mene ne interesuje šta o tome misli Državno tužilaštvo, jer znam što misli i znam zašto to misli, ali sam vas pitao da li ste vi kao policija utvrdili ko je, na koji način, po čijem odobrenju izuzeo ta osnovna sredstva. I valjda ja kao poslanik imam pravo da doznam one podatke koje ste vi dostavili osnovnom tužiocu ukoliko nijesu proglašeni državnom tajnom. Nemojte mi reći da je taj bezobrazluk i lopovluk nešto što je državna tajna.

Jedna je priča Državno tužilaštvo. Zašto postupa na način na koji postupa? Jer to nije prvi slučaj da postupa tako. Bezbroj krivičnih prijava o sličnim stvarima je završilo na način na koji je i ova završila. Ali je mene interesovalo i smatram da imam pravo gospodine ministre i vi ćete na sljedećem premijerskom satu imati ovo pitanje. Da ja kao poslanik, ne kao Emilo Labudović, nego kao poslanik Skupštine Crne Gore, imam pravo da dobijem podatke do kojih ste vi došli prilikom ovih istražnih radnji. Ili makar da me obavijestite da je riječ o državnoj tajni i da ja zbog toga to ne mogu da dobijem. Van pameti je, ja vas četvrti put pitam, bio vam je i kolega i četvrti put mene Ministarstvo unutrašnjih poslova povlači za nos i zavitlava me podacima koji su mene potpuno irelevantni.

Koliko ste puta vršili pretrage, kome ste dostavili i kojih datuma. Šta to mene interesuje?

Mene interesuje, gospodine minister, u ime onih zbog kojih sam postavio ovo pitanje a i kao Beranca, da ništa ne krijem, ko je ponio robu vrijednu tri miliona evra da se to ne može utvrditi evo pet godina. Pa nemojte, kumim vas bogom nije to Alajbegova slama da može da nosi, ajde na stranu što je onakva fabrika uništena i za 1000 evra pretvorena u tržni centar. To je druga priča, ali da pri tome neko ponese dvije mašine, najsavremenije u tom momentu u Evropi za preradu kože, a da se ne zna ko ih je ponio. Po čijem odobrenju? Po kojoj cijeni? Kako? To je stvarno van pameti. I očekujte isto pitanje isto za sljedeći premijerski sat.

Zahvaljujem.