Aplikativnost nauke je veoma važan uslov u rješavanju ekonomskih problema i posebno na mikro nivou.

Imajući u obzir tu činjenicu, ja sam zamolio ministarku Vlahović da nas informiše o aktivnostima koje sprovodi Vlada, odnosno Ministarstvo ili bolje kazano kroz odgovor, kroz moje sljedeće pitanje, a to je koji je značaj realizacije inovacionog centra Tehnopolis Nikšić kao dio strateškog plana uvođenja naučno-tehnološkog parka u obezbjeđivanju aplikativnosti naučnih potencijala u Crnoj Gori.

Smatram da je to izuzetno važno, da je to izuzetno važna aktivnost koju Vlada i uopšte Ministarstvo nauke treba da sprovede posebno na način da se svi naučni potencijali u Crnoj Gori stave u funkciju ekonomskog razvoja. Posebno je to važno i kad su u pitanju društvene nauke ali kad su u pitanju i tehničke nauke. Moramo biti svjesni jedne činjenice, da u posljednjih desetak godina mi u Crnoj Gori imamo veliki problem kada je u pitanju biznis i to sa aspekta nekih novih biznis ideja, nekih novih proizvoda, i ja zaista vidim tu presudnu ulogu upravo naučnog potencijala, odnosno aplikativnosti nauke u funkciji razvoja biznisa, posebno malog i srednjeg kojem je i te kako potrebna dodatna energija, dodatno znanje koje će im omogućiti upravo da ostanu na tržištu. Posebno je to važno onog trenutka kada Crna Gora bude članica Evropske unije i kada se otvore granice Crne Gore i u ekonomskom smislu se obzebijedi puna konkurentnost i tada će upravo izdržati samo oni koji imaju proizvode koji svojim kvalitetom i svojim cijenama mogu da pronađu svog kupca. Zato je potrebno upravo, prije svega, pored uslova i znanje i zato smatram da je nauka i u ovom trenutku djelatnost koja ima posebnu odgovornost kada je u pitanju i ekonomski razvoj Crne Gore. Vlada je u tom kontekstu preduzela značajne aktivnosti i bilo bi veoma interesantno da od ministarke čujemo ove značajne aktivnosti koje Ministarstvo, odnosno Vlada sprovodi upravo u ovom kontekstu.

Zahvaljujem.

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:

Hvala, kolega Vukčeviću.

Ministrice, zadovoljstvo je da vas čujemo.

SANJA VLAHOVIĆ:

Upravo, kao što ste rekli, imala sam iz ovog doma koji izuzetno cijenim jedno pitanje vezano za prošlost, jedno vrlo izazovno takođe koje je vezano za budućnost i zbog toga mi je baš drago da mogu na takva dva pitanja danas ovdje da odgovorim.

Gospodine Vukčeviću, upravo kao što ste rekli, čak i u strategiji Evropa 20 - 20 nauka, tehnologija, inovacije istraživanja prepoznati su kao jedna od smjernica razvoja, i ne samo to nego kao i jedan od elemenata koji bi trebalo da povuče izuzetno važne korake u suzbijanju posljedica velike svjetske ekonomske krize. Zato mislim da je i mjesto bilo u našoj strategiji uopšte razvoja Crne Gore, ali uopšte u strategiji naučno-istraživačke djelatnosti da napravimo mali zaokret, što smo i učinili u decembru kada je Vlada usvojila strategiju, pomalo smo napravili zaokret u odnosu na pređašnje stanje u smislu da smo nauku sagledali kao element koji istinski treba da doprinese razvoju društva i da bude u potpunosti u funkciji razvoja ekonomskog sistema ali i društva uopšte. I u tom kontekstu, prosto, prepoznali smo da je jedan od elemenata ključnog razvoja i naših elemenata da će mikro i srednja preduzeća nositi vrlo važan teret u budućnosti ekonomskog razvoja i stabilnosti našeg privrednog sistema. I shvatili smo da nauka zaista kroz korišćenje instrumenata koji su već poznati u Evropi i svijetu treba i kod nas da dobije u punoj formi taj svoj aplikacioni karakter i da na kraju krajeva potkrijepi formiranje malih i srednjih preduzeća. Upravo zbog toga, znamo da je prepoznato nekoliko formi u kojima naučno istraživanje može dati dobar impuls za osnivanje malih i srednjih preduzeća, kao što su inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, biznis zone, centri uspješnosti itd. Izabrali smo dva usmjerenja u našoj strategiji, to su centri izvrsnosti čiji je projekat već zaokružen zahvaljujući sredstvima Svjetske banke i koji već počinje svoju pripremu za implementaciju, zapravo započeo je 1.januara o.g. ali drugi vrlo važan izazovan projekat jeste osnivanje naučno-tehnoloških parkova. U našoj strategiji ili biznis planu koji smo prezentirali Vladi, koji je Vlada usvojila, definisano je da jedan takav park ili jedan takav impuls za razvoj preduzetništva na osnovu inovacija bude u Podgorici, a da nekoliko impulsnih centara budu dislocirani u Crnoj Gori u zavisnosti od prioriteta koji su važni za tu zonu naše države i za njen razvoj. I shvatili smo da je pogodno da u određenom momentu, imajući jedan prostor koji je vrlo dobar i čini mi se dobra osnova za to, a to je nekadašnji Dom Vojske u Nikšiću, pokrenemo upravo imupulsni centar za prvi tehnopolis na tom mjestu i da tu razvijemo prvu ideju pretvaranja inovacije u finalni proizvod i uslugu tj. davanjem mogućnosti onima koji imaju hrabrosti i imaju ideju, da je realizuju na način što će kroz neki svoj mirko, mali ili srednji kasnije biznis uspjeti da doprinesu razvoju našeg ekonomskog sistema. Stoga smo prisutpili, dakle, realizaciji tog projekta. Tehnopolis će biti izveden tako uz pomoć investicionog razvojnog fonda kao i interresorno, radićemo ga zajedno sa Ministarstvom ekonomije i Ministarstvom poljoprivrede. Zašto Ministarstvo poljoprivrede?Zato što jedan od prioriteta za razvoj malih i srednjih preduzeća u toj zoni može da bude impulsno orijentisan baš u Nikšiću i kroz projekat Midas koji Ministarstvo poljoprivrede već realizuje postoji mogućnost da se kroz ofis koji će biti u prostoru tehnopolisa u Nikšiću direktno stimulišu preduzetnici da pokreću određene inicijative uz pomoć tih sredstava. Investiciono-razvojni fond obezbijediće jedan početni kapital kojim ćemo započeti čitav proces. I prosto se čini da će investiciono-razvojni fond biti dobra karika za mali i srednji biznis kasnije i za ono šta oni mogu da dobiju kroz njihove fondove. Naravno, Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo nauke će strateški svojim konceptom pratiti ovaj projekat i vjerujemo da će on biti brzo realizovan. Ono što vam konkretno mogu reći, iako me nijeste konkretno pitali, ali mislim da je zanimljivo, jeste da ćemo već sjutra u Nikšiću imati prve sastanke na tu temu, da je idejni projekat već gotov, da je pri kraju i projektni zadatak.

To znači da najkasnije do ljeta možemo očekivati i tender, koji će pratiti ovaj projekat i kojim će praktično i krenuti zvanično realizacija prvog tehnopolisa u Crnoj Gori. U regionu već imamo mnogo uspješnih primjera tako da zašto da ne, zašto bismo zaostajali, a paralelno sa tim to je dobar impuls preduzetništvu, dobar impuls razvoju naše ekonomije, razvoju našeg sistema, korišćenje savremenih instrumenata koji su prepoznati kao vrlo efikasni i efektivni u modernim ekonomskim sistemima. Hvala Vam na pitanju.

Hvala, predsjedniče.

PREDŚEDNIK RANKO KRIVOKAPIĆ:

Hvala.

Izvolite.

ZORAN VUKČEVIĆ:

Zahvaljujem, predsjedniče, zahvaljujem, ministarko Vlahović, na odgovoru.

S obzirom da sam se dugo godina bavio tom problematikom i da smo imali pokušaja da upravno na taj način rješavamo probleme, posebno mi je drago što je to Ministarstvo nauka prepoznalo kao jedno od svojih prioriteta, i što Vlada zapravo stoji iza čitavog projekta i što je jasno definisalo strategiju u budućnosti na koji način će se upravo nauka involvirati u rješavanju svih onih ekonomskih problema. I kao što ste Vi rekli, potpuno saglasan sam sa tim i posljedicama ekonomske krize je izuzetno važno na taj način odgovoriti. To je posebno bitno, imajući sopstvenu činjenicu da su mala preduzeća u takvom organizocionom statusu da u jednom čovjeku mora da bude različiti kvantum znanja i on upravo mora imati sve one neophodne vještine koje su potrebne kako bi uspio da taj biznis osnuje, da ga razvije i da ga zadrži na onom nivou koji mu je potreban. Zato je bitno da Crna Gora kao mala država iskoristi sve svoje ljudske potencijale u funkciji razvoja biznisa. Tu prije svega vidim značajnu ulogu, pored Ministarstva i univerziteta, bilo da su oni privatni ili državni, sasvim svejedno, ali njihova aplikativnost u funkciju biznisa se mora mjeriti koliko je iz tih univerziteta proisteklo određenih biznis ideja, koliko je sa tih univerziteta bilo podrške nekim preduzećima, udio njihove rekonstrukcije, unapređenju menadžment funkcije, razvoju poslovnih funkcija kao što je marketing.

Prema svim istraživanja u Crnoj Gori, jedna od najmanja razvijenih funkcija biznis funkcije upravo je marketing, a to je posebno značajno u savremenim uslovima poslovanja. Posebno je važno da u uslovima kada Crna Gora postane dio tržišta od 500 miliona stanovnika. Ukoliko nemate razvijenu marketing funkciju, onda je izuzetno teško razmišljati o opstanku. Danas u savremenom biznisu više nije problem kako nešto proizvesti, nego kako nešto prodati, kako nešto naplatiti, jer tehnologija je toliko napredovala da poštovanjem tehnoloških postupaka možete zaista obezbijediti neophodnu kvalitetu proizvoda. Zato puna podrška realizaciji ovog projekta. Mislim da su Ministarstvo i Vlada na pravom putu kako i na koji način da se uhvati u koštac sa ovim problemima, i da pokušamo da izbjegnemo negativna iskustva nekih drugih razvijenih država i država koje su prošle proces pridruživanju Evropskoj uniji, kao što je to slučaj Slovenije. Onog trenutka kada je Slovenija ušla u Evropsku uniju, u periodu godinu dana 20 hiljada preduzeća je nestalo sa tržišta. Upravo iz ovog razloga što nijesu imali dovoljnu podršku sa aspekta nivoa znanja, sa aspekta tehnoloških postupaka i unapređenja ukupnog biznis znanja. To treba da bude nauk za nas da pokušamo zaista da sve naučne potencijale stavimo u funkciju u svim oblastima i da zaista pomognemo crnogorskim preduzećima da što bolje budu pripremljena za sadašnje uslove, ali i za uslove poslovanja na evropskom tržištu.

Zahvaljujem.