"Da li je Vlada Crne Gore obavila neophodne pripreme za ukidanje javnih preduzeća kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, shodno članu 13 stav 2 Zakona o unapređenju poslovnog ambijenta koji smo donijeli, čini mi se, jula 2010. godine, a kojim je propisano da su, citiram, javna preduzeća dužna da se reorganizuju u skladu sa Zakonom o privrednim društvima koji ne poznaje javna preduzeća u roku od tri godine od dana stupanja na snagu Zakona o unapređenju poslovnog ambijenta koji je stupio na snagu 30. jula 2010. godine.

Imajući u vidu ove rokove, rok za ukidanje javnih preduzeća ističe 30. jula ove godine, pa da ne bi pitanje bilo post festum i da se ne bi ljutili ili mi sa ove strane ili vi sa te tamo strane zašto zakon nije primijenjen i zašto odredbe nijesu ispoštovane, sada blagovremeno, na nekih dva mjeseca prije isticanja krajnjeg roka, postavljam ovo pitanje. Odgovor sam tražio u pisanoj formi, nijesam ga dobio do početka sjednice. Mislim da je bilo jednostavno da se odgovori, očekujem da ćete sada dati taj odgovor.

Pitanje sam postavio iz dva razloga. Prvi razlog je ono što sam pitao i vašeg prethodnika potpredsjednika Lazovića, a koje se tiče primjene samog zakona i načina na koji Vlada primjenjuje zakone koje donosi ovaj dom, naročito ako su ti zakoni plod mukotrpnih pregovora koje je SNP imala sa Vladom u proteklom mandatu. Govorio sam o Zakonu o svojinsko-pravnim odnosima koji smo blagovremeno uspjeli da usvojimo i da omogućimo da je Vlada imala snage i moći taj investicioni zamah, a i ovaj Zakon o unapređenju poslovnog ambijenta je usvojen tijesnom većinom upravo radi podsticanja poslovnog ambijenta i stvaranja optimalnih uslova za investicije. Sada očekujem da se on do kraja i primijeni u ovoj odredbi jer smatram da bi nepoštovanje ove odredbe, odnosno produženje roka u kojem bi opstajala ovakva javna preduzeća, javne ustanove bio problem za funkcionisanje kompletnog sistema u Crnoj Gori. Očekujem odgovor i u pisanoj formi bez obzira sada što ćete dati jer će nam trebati radi dalje procedure. Hvala vam. 

PREDṤEDAVAJUĆI ŽELJKO ŠTURANOVIĆ: 

Zahvaljujem.

Izvolite, gospodine ministre. 

RADOJE ŽUGIĆ: 

Zahvaljujem, gospodine potpredsjedniče.

Uvaženi poslaniče Damjanoviću, na ovo poslaničko pitanje želim da istaknem sljedeće. Shodno članu 13 stav 2 Zakona o unapređenju poslovnog ambijenta, Službeni list Crne Gore br. 40/10, reorganizaciju je tokom 2012. godine izvršilo akcionarsko društvo Pošta Crne Gore dok su ostala preduzeća, Javno preduzeće Aerodromi Crne Gore i Javno preduzeće za nacionalne parkove i Javno preduzeće Regionalni vodovod crnogorsko primorje, te Javno preduzeće upravljanje Morskim dobrom Crne Gore u postupku promjene statusa u oblik prepoznat Zakonom o privrednim društvima. Za promjenu statusa javnih preduzeća koja su u ovom obliku utvrđena regulatornim okvirom, u toku su izmjene propisa sa ciljem reorganizacije. Propisi iz dijela nadležnosti Ministarstva održivog razvoja u postupku su izmjena Zakon o nacionalnim parkovima za reorganizaciju Javnog preduzeća Nacionalne parkove Crne Gore, Zakon o regionalnom vodosnabdijevanju crnogorskog primorja za reorganizaciju javnog preduzeća Regionalni vodovod crnogorsko primorje, kao i Zakona o Morskom dobru. Javno preduzeće upravljanje Morskim dobrom Crne Gore i Javno preduzeće Aerodromi Crne Gore u fazi je okončanja postupka reorganizacije. Reorganizacija preduzeća koja su u vlasništvu jedinica lokalnih samouprava u isključivoj su nadležnosti istih. U tom dijelu, zasad, ne posjedujemo informacije o promjeni statusa ovih preduzeća utvrđenih propisima na lokalnom nivou. Dopis je upućen i očekujemo odgovore, nakon čega ćemo, uz ovaj pisani dio odgovora dostaviti naknadno i ostatak. Ministarstvo finansija će odgovor, kako sam rekao, nastojati da dobije od strane jedinica lokalne samouprave i o tome vas naknadno izvijesti, poštujući sve ono što ste prethodno rekli, da smo svi na istoj strani kada je u pitanju poštovanje zakona, a ne na dvije strane i, takođe, da smo svi na kursu onoga što se zove unapređenje poslovnog ambijenta. Zahvaljujem. 

PREDṤEDAVAJUĆI ŽELJKO ŠTURANOVIĆ: 

Hvala vama.

Izvolite, kolega Damjanoviću. 

ALEKSANDAR DAMJANOVIĆ: 

Naravno, ministre, vi ste ovdje vi ste ovdje izrekli stvari koje će vas obavezivati da kada budemo imali prilike da opet razgovaramo na temu poslaničkih pitanja, kroz slično ili neko drugo pitanje, vidimo dokle smo stigli sa ovim procesom.

Naime, nijesam ovo slučajno pitao, kritikujući sam koncept javnih preduzeća kao preduzeća koja imaju loše poslovne performanse, koje gazduju sa ključnim resursima u Crnoj Gori, a čiji su rezultati minorni. Nijesu ti rezultati minorni zbog toga što nema prostora da budu bolji nego što se vrši konstantan odliv na neke od načina tih sredstava i prihoda. Poznato je javnosti Crne Gore da su javna preduzeća partijski bastioni u ovoj državi, govorim o ova četiri koja ste pomenuli, a možemo da idemo i do nivoa lokala ne izuzimajući iz vida bilo koji lokalnu samoupravu u Crnoj Gori. Slučajno imam i te poslovne performanse ovih javnih preduzeća za prošlu godinu, pa Javno preduzeće Aerodromi milion i po evra dobiti sa 525 zaposlenih, pri čemu 60% ide na troškove zarada. Čini mi se da je to isuviše visok procenat kada uzmemo u obzir neke ekonomske standarde i norme, sa prosječnom platom od 774 evra, ali platama menadžmenta od 1100 do 1800 evra. Preduzeće Nacionalni parkovi sa 160 zaposlenih - 70% za zarade, sa platama menadžmenta od po 1000 do 1600 evra. Regionalni vodovod sa 50 zaposlenih koji ima prosječne plate 600 evra veće nego u državnoj upravi, sa zaradama od 1000 do 1400 evra. Javno preduzeće Morsko dobro koga neko, onako pežurativno, naziva morsko zlo sa 43 zaposlena, 829 evra prosječnom zaradom, platama menadžmenta, pomoćnika od 1200 do 1400 evra itd.

Ne znam da li ste imali podršku i jeste li konsultovali resorna ministarstva koja su nadležna za ova četiri preduzeća, nema ih mnogo, čini se dva ovo sve pokrivaju, turizam i saobraćaj. Jeste li kao i kod pitanja Pošte u toku šta se sprema sa ovim javnim preduzećima? Da li će to da budu neke agencije, dioničarska društva, hoće li to da budu akcionarska društva sa dominantnim učešćem Vlade? Razmišljamo li o nekim strategijama javno privatnog partnerstva zadržavajući većinsko vlasništvo itd? Kod Pošte sam već postavio pitanje hoćemo li od nje da napravimo poštansku štedionicu jer imamo sve uslove, da li ćemo prvo da je prodamo nekom privatniku, pa da on pravi tu poštansku štedionicu.

Želja je da ovo ovdje što su prihodi, a prihod Nacionalnih parkova je svega 1000 eura, neka i to javnost zna, za 2012. godinu, Regionalnog vodovoda svega 93.000 evra, a prihod Morskog dobra svega 200.000 evra od toliko kilometara morske obale i tolikih zakupa koji se plaćaju. Dakle, želja je da ovaj prihod bude mnogo veći nego što je 1,8 miliona evra, ovo je bijedni prihod za ova četiri preduzeća, zahvaljujući partijskom gazdovanju ovim firmama, da nemamo više partijskog zapošljavanja i podjele partijskih posjeda. Struktura javnih preduzeća, način na koji ona funkcioniše još od 90-ih kada ih je neko "pametno" uspostavio je takva da jednostavno imamo uplitanje politike. Zato sam tražio da se zakon do kraja poštuje. Moja ideja, u ime Kluba poslanika SNP-a, bila je, zbog toga je ovaj zakon za malo pao, a nije pao u parlamentu prije tri godine, da se da krajnji rok i da u skladu sa privrednim društvima imamo transformaciju ovih preduzeća. Očekujem do 31. jula da ovaj posao bude završen, nastavićemo razgovor oko ovoga. Zahvaljujem.