Na jednodnevnom seminaru koji je organizovao Evropski parlament na temu “Reforma Zajedničke poljoprivredne politike iz 2013. godine – uticaj na zemlje u procesu pristupanja” učestvovala je  delegacija Skupštine Crne Gore koju čine poslanici Predrag Sekulić i Danko Šarančić. 

Na seminaru su predstavljeni vodeći principi i elementi zajedničke poljoprivredne politike: direktna plaćanja,  jedinstvena organizacija tržišta, ruralni razvoj, horizontalna legislativa kojom se uređuje finansiranje, sprovođenje i monitoring zajedničke poljoprivredne politike i njene perspektive u budućnosti. 

Saopšteno je da EU ima 11 miliona poljoprivrednika s punim radnim vremenom. Poljoprivreda i poljoprivredno-prehrambena industrija, koja zavisi od poljoprivrednog sektora, imaju zajedno udio koji ne iznosi više od pet odsto BDP-a  Evropske unije, sa 15 miliona preduzeća i 44 miliona radnih mjesta. Oblici poljoprivredne djelatnosti su vrlo  raznoliki. Ona obuhvata intenzivnu, klasičnu i organsku poljoprivredu, a osnovni izazovi su oni koji se odnose na potrebu proizvodnje veće količine hrane za rastuću svjetsku populaciju, zaštitu životne sredine, konkurentnost poljoprivrednih proizvoda i tržišnu orjentaciju proizvođača. 

Istaknuto je da Zajednička poljoprivredna politika nastoji podržati poljoprivredu koja jamči bezbjednost hrane (u kontekstu klimatskih promjena) i osigurava održivi i uravnoteženi razvoj svih evropskih ruralnih područja, uključivši i područja sa teškim uslovima proizvodnje. Takva poljoprivreda trebalo bi da odgovori na zabrinutost građana u pogledu hrane (njene dostupnosti, cijene, raznolikosti, kvaliteta i bezbjednosti) i zaštiti i omogući poljoprivrednicima da žive od svoje djelatnosti.

Jedan od glavnih ciljeva reforme ZPP koja je usvojena 2013. godine je smanjivanje razlike u visini novčane podrške kojom države članice pomažu svojim poljoprivrednicima. Cilj je ujednačiti pomoć u periodu  od 2014. do 2020.godine. Saopšteno je da direktna plaćanja pomažu u očuvanju poljoprivrede na ukupnom području EU, jamčeći pri tom poljoprivrednicima minimalnu stabilnost dohotka.

Na seminaru su iznijeti i precizni podaci o sve manjem broju poljoprivrednika, zbog težine rada i malih ulaganja za pokretanje privredne aktivnosti. U ovom trenutku, 4,5 miliona poljoprivrednika u Evropi starije je od 65 godina (30 odsto poljoprivrednika), a samo je šest odsto mlađe od 35 godina. Potrebno je povećati privlačnost tog zanimanja i pomoći mladima da se njime bave. Direktna plaćanja podrazumijevaju novu šemu kojom se predviđaju obavezna i dobrovoljna plaćanja poljoprivrednicima. Obavezna plaćanja obuhvataju tzv. osnovna plaćanja koja iznose 75 eura po hektaru obradive zemlje, „ekološka“ (poljoprivrednicima koji čuvaju i unapređuju životnu sredinu) iznose 90 eura po hektaru i plaćanja mladim ljudima koji odluče da se bave poljoprivredom, a koja iznose 25 eura po hektaru u prvih  pet godina bavljenja tom djelatnošću. Istaknuto je da se od 2014. godine Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (FEADER) uklapa  u novi zajednički strateški okvir, kao i Evropski fond za regionalni razvoj (FEDER), Evropski socijalni fond (FSE), Kohezioni fond (FC) i Evropski fond za pomorstvo i ribarstvo (FEAMP), radi postizanja ciljeva strategije Europa 2020 (održiv i pametan rast).

U zaključku seminara podvučeno je da se gotovo 70 odsto acquisa odnosi na oblasti poljoprivrede i naglašena su očekivanja da region Zapadnog Balkana pronađe svoj interes u poljoprivrednoj politici Evropske unije kako bi se i Zajednička poljoprivredna politika razvijala, imajući u vidu principe konkurencije, održivosti i pojednostavljenja ove važne politike.

Seminaru su prisustvovale i delegacije parlamenata Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije Kosova, Srbije i Turske.