Na početku konferencije učesnike je pozdravila predśednica Predstavničkog doma Parlamenta Holandije,  Khadija Arib, istakavši da ovakav vid konferencije, koji za cilj ima razmjenu mišljenja o pitanjima od zajedničkog interesa, poput energetike,  predstavljaju korisnu platformu za unapređenje međuparlamentarne saradnje.

Prvim dijelom konferencije predśedavala je predśednica Odbora za infrastrukturu, životnu sredinu i prostorno planiranje Senata, Esther-Mirjam Sent.

Uvodna izlaganja na konferenciji imali su: Maroš Šefčovič, potpredśednik Evropske komisije za Energetsku uniju; Karmenu Vella, komesar EU za životnu sredinu, pomorstvo i ribarstvo Evropske komisije i Henk Kamp, ministar ekonomije Holandije.

U fokusu uvodnih izlaganja bilo je pitanje kako ubrzati tranzicioni period ka održivoj, konkurentnoj i sigurnoj energetskoj budućnosti. Ukazano je da je životna sredina ključna za ekonomiju i da države treba da imaju održivu proizvodnju energije. Takođe, navedeno je da će obnovljivi izvori energije imati značajnu ulogu u proizvodnji električne energije i toplote sa smanjenom emisijom CO2. Takođe, istaknut je značaj cirkularne ekonomije, koja će, uz podršku EU fondova, dovesti do značajnih inovacija u oblasti zaštite životne sredine, i tranzicije od tzv. „fosilne“ ka „zelenoj energiji“.

Učesnici konferencije su takođe, bili u prilici da se upoznaju sa primjerima inovativnih projekata energetske održivosti različitih holandskih pokrajina.

U nastavku konferencije otvorena je panel debata, kojom je predśedavala  predśednica Odbora za ekonomiju Predstavničkog doma Parlamenta Holandije, Roos Vermeij. Učesnicima su se obratili Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju; Andrew Steer, predśednik Globalnog instituta za resurse i Feike Sijbesma, predśednik Upravnog odbora kompanije za ugalj DSM. U okviru panel diskusije ukazano je da trenutno niske cijene fosilnih goriva značajno komplikuju tranziciju ka održivom energetskom razvoju, a da je jedan od načina za prevazilaženje rizika kreiranje jedinstvenog energetskog tržišta u okviru EU, sa jasnim regulatornim pravilima i obavezujućim mehanizmima finansiranja održivih energetskih projekata. Potencirana je i potreba za ubrzanom ratifikacijom pariskog Sporazuma, za koju je neophodno utvrditi precizne rokove i pravila, navedena tema će biti u fokusu narednog sastanka ministara energetike na nivou EU, koji treba da se održi u Amsterdamu tokom ovog mjeseca.

U drugom dijelu konferencije su organizovane i četiri paralelne sesije o:  energetskoj infrastrukturi i sigurnosti snabdijevanja; uštedi energije; obnovljivim izvorima energije i cirkularnoj ekonomiji.

Predśednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet uzeo je učešće na sesiji posvećenoj obnovljivim izvorima energije gdje je govorio o potrebi rješavanja konflikta između, u ovom trenutku relativno jeftinih fosilnih goriva, odnosno nafte i potrebe za investiranje u relativno i dalje skupe projekte obnovljivih izvora, prije svega u hidroenergetske resurse, ali i u intenziviranje korišćenja sunčeve i energije vjetra. U tom smislu ukazano je na potrebu definisanja održivih izvora finansiranja investicija u energetske izvore, a kao jedan od ključnih modela, uz podršku EU fondova i bankraskog sektora, prepoznat je tzv. poseban porez na fosilna goriva, „carbon tax“, koji bi se koristio isključivo u svrhe novih investicija i poreskih olakšica za ulaganja u obnovljive izvore.

Panelisti sesije o obnovljivim izvorima energije bili su: Mario Ragwitz, šef jedinice za obnovljivu energiju na Institutu Fraunhofer ISI; Rik Siebers, izvršni direktor REDstack; Matthias Buck, viši saradnik za energetsku politiku EU, Agora Energiewende.

Po završetku paralelnih sesija, održana je završna sesija, na kojoj su razmijenjena iskustva i primjeri dobre prakse paralelnih sesija, kojoj je predśedavala predśednica Odbora za ekonomiju Predstavničkog doma Parlamenta Holandije, Roos Vermeij.