Delegacija Skupštine Crne Gore u sastavu Slaven Radunović - predśednik Odbora za evropske integracije, Zoran Srzentić, zamjenik predśednika, kao i Predrag Sekuić, član Odbora, učestvuje na plenarnom zasijedanju Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata Evropske unije – COSAC, koje se, u okviru grčkog predśedavanja Evropskom unijom, održava od 16. i 17. juna 2014. godine u Atini.

Skup je otvorio predśednik Parlamenta Grčke Vangelis Meimarakis, koji je istakao da su rezultati nedavno održanih izbora za Evropski parlament pokazali da je udvostručeno nepovjerenje građana u Evropsku uniju. U obavezi smo, dakle, da ukažemo na evropske vrijednosti, na značaj evropskih politika koje prevazilaze nacionalne, jer građani žele da Unija bude bliža njihovim problemima. Skupu se obratio i premijer Grčke Antonis Samaras koji je kazao da je Grčka je doprinijela prevladavanju problema, kako bi iz krize izašli još snažniji. Tokom predśedavanja Grčke završeno je 67 zakonodavnih postupaka, usvojeni brojni politički dokumenti od važnosti za građane i iznet predlog za bankovnu uniju, koji za cilj ima promociju razvojnih mogućnosti, borbu sa krizom i nezaposlenošću. Očekujemo da ćemo tokom predsedavanja Italije dati novi smjer evropskim institucijama, ali i da će biti nastavljeno rješavanja problema ilegalne imigracije i odliva visokokvalifikovane radne snage, kazao je predśednik grčke Vlade.

Plenarnom skupu se obratio i predśednik Odbora za evropske integracije Slaven Radunović, koji se osvrnuo na nedavno završeno predśedavanje Crne Gore nad Konferencijom parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja Jugoistočne Evrope, u okviru kojeg se održao sastanak, kojem su prisustvovale parlamentarne delegacije pet država regiona, predstavnici regionalnih inicijativa i diplomatskog kora. Na sastanku je jednoglasno usvojena Zajednička izjava u kojoj se ističe da prekogranična dimenzija saradnje predstavlja sredstvo za jačanje evropskih integrativnih procesa i obezbjeđuje politička stabilnost, bezbjednost i ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Učesci su istakli da je jačanje vladavine prava, unapređenje nezavisnosti sudstva, poštovanje principa podjele vlasti i principa „kočnica i ravnoteža“, kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, od vitalnog značaja za proces pristupanja. Ukazano je i da je nezaposlenost u regionu Zapadnog Balkana, kao i u državama Unije, posebno među mlađom populacijom, jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju donosioci odluka, te da je potrebno planiranje i sprovođenje održivog i uravnoteženog lokalnog i regionalnog razvoja, kao i bolja koordinacija države, privrede i obrazovnih institucija, kako bi se pronašao model primjeren potrebama tržišta.

Sastanak je obilježila rasprava o izazovima Evropske unije kroz primjer krize u Ukrajini, u okviru koje je predśednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Elmar Brok kazao da evropska spoljna politika do sada nije bila okrenuta ka izolaciji Rusije, već ka uspostavljanju trgovinskog partnerstva i liberalizaciji viznog režima. Pitanje izvoza plina iz Rusije sa druge strane izlazi iz privrednog okvira i ulazi u bezbjedonosni i okvir političkog uslovljavanja, što mora zabrinuti sve u Uniji. S tim u vezi izneta je potreba da Evropska unija uloži poseban napor i aktivno učestvuje u rešavanju ukrajinske krize, kako bi se očuvao teritorijalni integritet, mir i bezbjednost.