Drugi dan plenarnog zasijedanja COSAC-a, koji je održan u Rigi, obilježila je rasprava o budućnosti parlamentarne kontrole u pitanjima Evropske unije, te o mogućnostima za jačanje uloge nacionalnih parlamenata.

U okviru sesije o ulozi nacionalnih parlamenata u donošenju odluka u okviru EU, uvodna izlaganja su imali Herman de Kru (Herman De Croo), član Parlamenta Flandrije i Ginter Krihbaum (Gunther Krichbaum), predśednik Odbora za evropske poslove njemačkog Bundestaga. Istaknuto je da je proces udruživanja i saradnje evropskih država od početka bio podržan snažnom političkom i ideološkom motivacijom za očuvanje i jačanje mira, napretka i slobode. S tim u vezi, stvaranje Evropskog parlamenta, a kasnije i uvođenje sistema direktnih izbora, ključan je potez za jačanje demokratskog legitimiteta evropskog projekta. Međutim, posvećenost stvaranju ujedinjene Evrope i istorijski napredak u kreiranju slobode kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala, doveli su do postavljanja pitanja uloge nacionalnih parlamenata u ovom procesu. U okviru sesije, čula su se mišljenja da je usvajanjem Lisabonskog ugovora i jačanjem transparentnosti rada evropskih institucija ostvaren napredak, ali i da postoji prostor za poboljšanje. Parlamentarci su naročito naglasili važnost jačanja parlamentarnog nadzora nad poštovanjem principa proporcionalnosti. U okviru ove sesije, Agnješka Pomaska (Agnieszka Pomaska), predśednica Odbora za evropske poslove poljskog Sejma, predstavila je rezultate rada radne grupe za unapređenje procedure tzv. „žute karte“, čiji su članovi predložili produženje roka u kojem nacionalni parlamenti treba da dostave obrazložena mišljenja o eventualnom kršenju principa supsidijarnosti od strane EK.

U okviru druge sesije na temu uspostavljanja „zelene karte“, govorili su Dominik Hanigen (Dominic Hannigan), predśednik Zajedničkog odbora za evropske poslove Parlamenta Irske i Paolo Tankredi (Paolo Tancredi), zamjenik predśednika Odbora za evropske poslove Donjeg doma Parlamenta Italije. Predloženi mehanizam treba da omogući proaktivni pristup nacionalnih parlamenata, odnosno pravo da podnose neobavezujuće zakonske predloge, ne zadirući u pravo EK na zakonodavnu inicijativu. U okviru rasprave, mogla su se čuti mišljenja o važnosti ove inicijative za jačanje uloge nacionalnih parlamenata, ali i nedoumice o tome da li je ovaj mehanizam u skladu sa važećim ugovorima.

Na temu Višegodišnjeg programa rada Evropske komisije i uloge nacionalnih parlamenata, govorile su Marija Žoa Rodrigez (Maria João Rodrigues), članica Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja Evropskog parlamenta i Danijel Oroa (Danielle Auroi), predśednica Odbora za evropske poslove Nacionalne skupštine Francuske. Nakon predstavljanja Višegodišnjeg programa rada EK, parlamentarci su raspravljali o mogućnostima za međudjelovanje Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata u njegovom sastavljanju. U toku rasprave je istaknuto da je uloga parlamenata izuzetno važna, ne samo zbog toga što ostvaruju bližu komunikaciju sa evropskim građanima, već i zato što razvoju Evropske unije daju puni demokratski legitimitet.

Na kraju plenarnog zasijedanja COSAC-a usvojeni su zaključci u kojima se, između ostalog: pozdravlja inicijativa za osnivanje Energetske unije; poziva Luksemburg kao budući predśedavajući da formira radnu grupu za definisanje mehanizma „zelene karte“ i unapređenje sistema „žute karte“, pozdravljaju tekući trgovinski pregovori sa SAD-om ali i naglašava da EU sprovodi visoke standarde u oblasti bezbjednosti hrane i zdravlja, zaštite potrošača i drugim oblastima; te poziva na sveobuhvatnu i stalnu humanitarnu operaciju spašavanja, poput Mare Nostrum, na otvorenom moru, kojoj bi doprinosile države članice. Takođe, na kraju plenarnog zasijedanja, usvojena je Izjava COSAC-a o nedavnim zabranama ulaska nametnutim od strane Ruske Federacije.

Na zasijedanju je učestvovala delegacija Skupštine Crne Gore, koju su činili predśednik Odbora za evropske integracije Slaven Radunović i članica Odbora Nada Drobnjak.