Delegacija Odbora za ljudska prava i slobode u sastavu: predśednik Odbora za ljudska prava i slobode dr Halil Duković i članovi Odbora: Husnija Šabović, prim. dr Izet Bralić i Rešad Sijarić, učestvovala je na Interparlamentarnom seminaru pod nazivom: „Uloga Ombudsmana u modernoj parlamentarnoj demokratiji - regionalna perspektiva“, koji je održan u Evropskom parlamentu u Briselu, 18. i 19. novembra 2015. godine.

Seminar je organizovan od strane Jedinice za pretpristupne aktivnosti Evropskog parlamenta u saradnji sa kancelarijom Evropskog Ombudsmanom, kao dio Programa podrške Evropskog parlamenta parlamentima zemalja koje su uključene u proces proširenja za 2015. godinu.

Na seminaru su učestvovali  poslanici Evropskog parlamenta, predstavnici Evropske komisije, kancelarije Evropskog Ombudsmana, predstavnici institucija Ombudsmana iz: Crne Gore, Estonije, Francuske, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Srbije i Turske , kao i poslanici Parlamenata: Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Srbije i Turske.

Cilj Seminara je bio razmjena mišljenja i iskustava o ulozi Evropskog i nacionalnih ombudsmana i njihovoj efikasnosti u zaštiti ljudskih prava građana te utvrđivanju  strategije djelovanja u budućnosti, ali i ulozi Evropske komisije

Drugog dana Seminara razmijenjena su mišljenja o istraživanju loših praksi u slučaju komplementarnih uloga različitih institucija. Jedna od tema bila je i parlamentarni nadzor implementacije zakona i input ombudsmana, a govorilo se i o  razvoju dobrog administrativnog ophođenja u procesu reformi ka EU integracijama.

U uvodnom obraćanju Elmar Brook, poslanik Evropskog parlamenta i predśednik Odbora za vanjske poslove istakao je da postoje problemi u tome što su institucije previše udaljene od građana zbog čega sistem gubi na kredibilitetu i zbog toga je uloga ombudsmana, kao glasa građana veoma važna. Indikativno je da je izlaznost na izborima sve niža i niža. Građani na Balkanu nemaju utisak da učestvuju u političkom životu, da su daleko od politike, naročito mladi. Zbog toga oni gube povjerenje u državu i, zapravo, državu doživljavaju kao neprijatelja. Iako su u njima generacijama, oni državu ne doživljavaju kao dio njih i stvaraju se uslovi za okretanje protiv države. A kad su činjenja nasilja u pitanju treba i to imati u vidu.

Brook je istakao da oni u Evropskom parlamentu i njihovim institucijama razvijaju instituciju ombudsmana u Evropi i, po njegovom mišljenju, tu ima dosta prostora za popravljanje njegove uloge. Uvjerenja je da mogu  mnogo naučiti jedni od drugih i u tom smislu treba napraviti spisak rezultata dobrih praksi. Zapravo je cilj da se građani ojačaju kroz jačanje institucije ombudsmana.

Dennis de Jong, poslanik Evropskog parlamenta i član Odbora za budžetsku kontrolu  istakao je problem korupcije i, s tim u vezi,  potrebu nadzora. Podśetio je da je prethodni dan na nivou Evropskog parlamenta, nakon izvještaja revizora, odlučeno da se sprovede istraga u jednom slučaju, što je rijetko. Ali, u cilju nadzora, za mnoge neregularnosti u javnoj upravi  potrebno je više raditi na zaštiti uzbunjivača, jer njihova zaštita nije svuda jednaka u Evropi. A oni su veoma važni zbog pokretanja istraga.

Rozita Agnju, koordinator za istrage po sopstvenoj inicijativi- Kancelarija Evropskog ombudsmana, govorila je o dopunskim ulogama tima koju imaju tiijela za nadzor. Govorila je o elementima kojim Evropski ombudsman kontroliše lošu upravu. Po njenim riječima loša uprava nameće da Evropski parlament nalaže sprovođenje istrage zbog njenog lošeg upravljanja. Postavilo se pitanje na nivou Evropskog parlamenta šta je loša uprava i dat je Evropskoj komisiji u zadatak da da definiciju loše uprave. Međutim, Evropski ombudsman je dao traženu definiciju:“Loša uprava je kad javni organ ne postupa po utvrđenim pravilima i načelima u svom postupanju.“. Ova definicija je u upotrebi od 90- tih godina, na primjer,. kod lošeg zakona pritužbu je neophodno uputiti Evropskom parlamentu. Stoga se Evropski ombudsman ne bavi političkim pitanjima, samo kod zloupotreba i prevara. Evropski ombudsman onda obavještava OLAF i nacionalne institucije. Evropski ombudsman ima ovlašćenje da sprovede istragu. U tom slučaju može da se, iako ne mora, pozove državni službenik da da iskaz. Oni vrše inspekciju i uvid u dosijee. Ide se i do same institucije. Evropski  ombudsman ne vrši forenzičku istragu kao OLAF, zapravo, vrši analizu dokumenata. Evropski ombudsman ima ovlašćenje vlastite inicijative i, u tom slučaju, može da pokrene ispitivanje loše uprave što ga razlikuje od drugih institucija u rešavanju sistemskih problema. Istaknuto je da je sadašnji Evropski ombudsman O' Rajli, veoma aktivna: odredila je da se utvrde prava za uzbunjivače da bi se zaštitili kao pokretači istraga; pokrenula važnu inicijativu za kontrolu granica u saradnji sa FRONTEX-om; uvela transparentnost i uravnoteženost sastava radnih grupa za izradu zakonodavstva.

Dennis de Jong je obavijestio učesnike Seminara da će se na vlastitu inicijativu podnijeti izještaj Evropskom parlamentu, ojačavajući na taj način jedni druge.

Petra Kneuer, direktor za istrage iz Evropske kancelarije za borbu protiv prevara (OLAF) je govorila kako OLAF ulazi u cijelu ovu priču. Kako zajedno sa Evropskom komisijom ima mandat da zaštiti Budžet Evropske unije od zloupotreba i prevara, važan posebno sa stanovišta povjerenja građana koji treba da znaju da se njihov novac troši na odgovarajući način. A ako ne, građani takođe treba da znaju da se novac ne troši na pravi način. Bave se pitanjima korupcije čiji je cilj takođe u sticanju povjerenja građana da se novac iz Budžeta EU troši na pravi način. Na ovaj način, s jedne strane doprinose otvaranju istraga, a sa druge strane jačanju uloge Evropske komisije. Istakla je da su ponosni na rezultate, iako nemaju silu prinude kao policija, u čemu im je važna saradnja sa prisutnim predstavnicima pozvanih država u zaštiti Budžeta EU. Veoma su uspješni iako Evropski ombudsman nije sud ali je uticajan. Imaju pravo na reviziju i za njih je značajno da doprinose razvoju radeći istovremeno transparentno. Ocijenila je da su uzbunjivači vrlo važan izvor za njih i da moraju na djelotvoran način da ih zaštite. Pri tom moraju da učine sve da se zaštite fundamentalna ljudska prava shodno Uredbi 883. Iako su nezavisni i nepristrasni u postupanju, primaju pritužbe na svoj rad. Premda su istrage povjerljive prirode i u radu poštuju pravo zaštite podataka, svako ima pravo da zna stanje stvari. A kad se ne razumije to, onda se ulaže pritužba na rad OLAF -a.Tako i njih treba kontrolisati. Po njenim riječima, srećom, Evropski ombudsman  je pokrenuo 7-9 istraga za dvije godine, iako vode po 500 istraga godišnje. Ono što je važno kod istraga je uvid u dokumente i dosijee. Poručila je da je značajno da građani imaju povjerenja u Evropsku komisiju, u Evropskog ombudsmana, u OLAF- da svi rade transparentno. Poručila je prisutnim ombudsmanima, učesnicima Seminara, da u svom djelovanju svi trebaju da imaju hrabrosti i snage, jer samo na taj način mogu pomoći građanima. Zapravo, ombudsman u mnogim slučajevima može biti završno rešenje, da ne dolazi do suda. Denis de Jong je je podśetio da kad se radi o zemljama pristupa tu nema toliko prevara, ali ima neregularnosti i to je problem za koji se mora naći rešenje, zbog čega je uloga Odbora za budžetsku kontrolu važna.

Nakon izlaganja otvorena je diskusija u kojoj su učestvovali ombudsmani Turske, Crne Gore, Makedonije, u kojoj je ocijenjeno: da ako nema ostalih jakih institucija u sistemu, nema ni jakog ombudsmana; da se mora uzeti u obzir da je institucija ombudsmana preuzeta iz Švedske, ali da se u mnogim zemljama nema politička kultura Švedske;  da ulogu ombudsmana treba posmatrati sa strane ombudsmana , ali i sa strane parlamenta; da ombudsmani sa područja zemalja pristupa nastoje da ne uzrujaju mnogo politički establišment kada pitanja imaju političku težinu ...

Učesnicima seminara su se obratili i g.đa Urlike Lunaček, poslanik Evropskog parlamenta, Olivije Orhije, glavni savjetnik u Kancelariji Evropskog ombudsmana, Nela Parest, zamjenik Kancelara za pravdu Estonije, Ejdi Hatalaj, poslanik u Evropskom parlamentu, predśednik Radne grupe o upravnom pravu u EU odbora za pravne poslove. Svi oni su imali jasnu poruku da je dobra uprava uslov zaštite prava grđana, da ombudsmani u zaštiti prava građana u svom postupanju treba da doprinose poboljšanju rada uprave; djelotvornije  je  da se ispoštuju preporuke ombudsmana nego da se kasnije plaćaju velike odštete; doći će taj trenutak da će zakonodavci željeti da saslušaju ombudsmana. Potrebno je da se primjenjuje  Evropski kodeks dobrog administrativnog  ponašanja (primjenjuje se u EU sa dobrim rezultatima ne samo na institucije EU i građanima kojima one služe, već i na nacionalne i regionalne uprave širom Evrope, pa i van nje, od septembra 2001. godine) i svim institucijama naloži njegova primjena do donošenja dobrog administrativnog zakona koji bi zamijenio brojne kodekse. Ovo naročito što se elementi Kodeksa  preklapaju sa osnovnim pravom na dobru upravu, predviđenim članom 41 Povelje Evropske unije o osnovnim pravima. Od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora decembra 2009.g, Povelja o osnovnim pravima stekla je istu pravnu snagu kao i Ugovori. Rezultat toga je da su sada svi stekli zakonsko pravo na dobru upravu po pitanju svojih poslova od strane institucija Evropske unije.

Na kraju je ocijenjeno da je dobra i inspirativna ideja, da se budući sastanci Mreže ombudsmana održavaju u Briselu, jer bi se tako bliže upoznao rad OLAF-a, a prvi sastanak koji slijedi bi trebalo da bude upriličen u junu 2016. godine.