Predśednik Odbora za zdravstvo, rad i socijalno staranje Zoran Jelić i član Odbora Janko Vučinić, učestvovali su na Sastanku odbora specijalizovanih za zapošljavanje, istraživanje i inovacije, koji je održan u Rimu, 21. i 22. novembra, u okviru italijanskog predśedavanja Evropskom unijom.  

Tokom prvog dana, učesnici su razmijenili mišljenja na dvije teme: „Evropski put ka stabilnom i kvalitetnom zapošljavanju” i„Digitalne mogućnosti”. Zajednički je ocijenjeno da je stanje na tržištu alarmantno, naročito kada su u pitanju problemi dugoročne nezaposlenosti, nezaposlenosti kod mladih, nezaposlenosti kod starijih preko pedeset godina kao i ugovori na osnovu kojih zaposleni rade. Učesnici su ocijenili da je neophodno raditi na poboljšanju uslova zapošljavanja stimulisanjem malih i srednjih preduzeća kako bi se smanjila nezaposlenost koja je posljedica ekonomske krize. Takođe, činjenica da postoji veliki nesklad između ponude i tražnje na tržištu rada ukazuje da se države članice moraju više baviti ovim pitanjem. U okviru druge sesije, učesnici su raspravljali o tome kakve mogućnosti i promjene na tržištu rada nosi razvoj digitalne ekonomije. U fokusu je bila Digitalna agenda čiji ciljevi treba da se ispune do 2020.godine. Učesnici su istakli da se Evropa mora prilagoditi promjenama koje nosi digitalna era na način što će prije svega ulagati u infrastrukturu, neophodnu za ostvarenje bolje povezanosti. Izgradnja digitalne infrastrukture može voditi otvaranju 1,2 miliona novih radnih mjesta i povećanju BPD u Evropi za 5%.

Drugog dana sastanka, teme diskusije su bile: „Istraživanje kao generator rasta” i „Gradovi kao pokretači inovacije”. Predstavnici zemalja Evropske unije su izrazili zabrinutost zbog činjenice da se u Evropi ne ulaže dovoljno u istraživanje, što Evropu stavlja u nezavidan položaj kada je u pitanju konkurentnost u ovoj oblasti. S obzirom na činjenicu da Evropa ima najveće unutrašnje tržište, neke od vodećih inovativnih kompanija kao i vodeću ulogu u mnogim oblastima i tehnologijama, učesnici su istakli da je neophodno ispuniti cilj iz Strategije Evropa 2020 a koji podrazumijeva da se 3% nacionalnog BDP-a ulaže u sektor inovacija. Na taj način, Evropa bi ojačala svoju konkurentnost ali i svoje mjesto u svijetu kada su u pitanju inovacije i tehnološki razvoj. Kao jedna od mjera za ostvarivanje ovog cilja, potrebno je istraživačima obezbijediti bolje uslove rada, veću povezanost univerzitetskih jedinica i privatnog sektora zainteresovanog za istraživanje, dok se u nastavni plan i program treba uvesti istraživanje od rane dobi pri čemu će se voditi računa da i nastavnici dobijaju kontinuiranu obuku za rad u ovoj oblasti.

U okviru posljednje, četvrte sesije, učesnici su raspravljali o potencijalu evropskih gradova i načina na koji oni mogu podstaknuti inovacije. Koncept tzv. „pametnog grada“ je nešto na šta Evropa treba da se usredsredi, kako bi na taj način u potpunosti valorizovala vrijednost svojih gradova. Evropski gradovi su u poređenju sa svjetskim metropolama male ili srednje veličine, ali da bi se u potpunosti iskoristilo kulturno i istorijsko nasljeđe koje oni pośeduju neophodno je usredsrediti se na to da građani umiju da koristi mogućnosti koje im nude nove tehnologije, a ne samo raditi na tome da gradovi budu opremljeni pametnim uređajima. S obzirom da je broj stanovnika koji živi u gradskom području u porastu, Evropska unija prepoznaje investiranje u urbane zone kao svoj prioritet.

Na sastanku su učestvovali predstavnici odbora parlamenata država članica Evropske unije i država kandidata za članstvo u EU.