Na osnovu člana 177 stav 1 Poslovnika Skupštine Crne Gore, Vladi Crne Gore, odnosno ministru turizma Branimiru Gvozdenoviću, postavljam sljedeće poslaničko pitanje:

Kada će se na putevima Crne Gore naći table o istorijsko- kulturnim spomenicima, na kojima će se, osim crkava i manastira, naći džamije?

Naime, Ustav Crne Gore jemči jednakost svih njenih građana u svim oblicima, pa iz toga proizilazi obaveza svih da jednako plaćaju poreze, bez obzira na svoju posebnost. Shodno tome, i ja želim da vjerujem da postoji jednakost svih građana Crne Gore, ne samo kad su obaveze u pitanju, već i prava, te da je pravedno da turisti koji posjećuju našu zemlju imaju mogućnost, a i pravo, da saznaju da i građani Crne Gore islamske vjeroispovjesti žive na nekom prostoru i da imaju svoje istorijske-kulturne spomenike koje, možda, žele da obiđu.

Ukoliko ću da dobijem odgovor kao prethodna dva puta, onda želim da me uskratite za takav odgovor, jer sve osim roka kada će to biti, smatraću samo za puko obećanje.Hvala.

BRANIMIR GVOZDENOVIĆ:

Hvala i Vama.

Ovaj projekat je pokrenut 2002.godine. Formirana je radna grupa. Iz jasno definisanih institucija su predložena određena rješenja. Normalno to nije projekat koji je statičan. To je projekat koji se poboljšava, koji se ažurira. Na osnovu vaše inicijative, mi ćemo pokrenuti inicijativu ažuriranja kompletnog projekta. Za to su potrebna i dodatna finansijska sredstva, ali smatram da iz više razloga treba odobriti dodatna finansijska sredstva da bi taj projekat u potpunosti oslikavao našu kulturnu baštinu, i mi ćemo u skladu sa tim to i uraditi.

Takođe, isto pravo ima i lokalna samouprava i druga ministarstva, ali ovo smatramo kao jednu inicijativu iz Parlamenta, i u skladu sa tim, biće ažurirano i jasno ćemo vam prezentirati koji će to biti rokovi za realizaciju. Inače, u onako mnogo opširniji odgovor sa strukturom radnih grupa sa određenom dinamikom, sa uloženim finansijskim sredstvima sa Budžetom i ostalim stvarima prezentirano je u pisanom odgovoru koji je dostavljen Skupštini. Hvala lijepo.

PREDŚEDAVAJUĆI BRANKO RADULOVIĆ:

Hvala i Vama, ministre. Izvolite, kolega Šaboviću.

DŽAVID ŠABOVIĆ:

Hvala Vam na odgovoru.

Moram da priznam da je u odnosu na dosadašnja dva zaista ovo ohrabrujući odgovor. Što se ono kaže, želim da Vas držim za riječ. Saradnja između opština i države je trebala da dođe do izražaja i do sada. Ja sam prošli put, čini mi se da je bio ministar Sekulić, dobio odgovor u kojem se kaže da navodno opštine nijesu blagovremeno dostavile sve ono što one smatraju da je bitno na onim dionicama koje one pokrivaju, one najbolje znaju koji su to kulturno- istorijski spomenici. Neću da sada pričam o tome da znate šta mi je namjera bila, jer su nam svima usta puna multietničke, multikulturalne, multikonfesionalne Crne Gore i da svi želimo da takva ostane. Zbog toga jedno pričamo, a na terenu je drugo.

Zamislite da u nekim državama u okruženju danas nema nekih naroda, ali tragove da su oni tamo bili ne može niko da uništi i da izbriše i sve da hoće. Tako i ovdje na ovom dijelu Crne Gore gdje treba da se nađu takvi spomenici koji su u svijetu prepoznatljiviji nego kod nas, na žalost, na primjer Husein pašina džamija u Pljevljima ili džamija u Podgorici ili stara drvena džamija u Plavu. A samo tri kulturno- istorijska spomenika imamo u našoj opštini i zamislite dva su našla svoje mjesto na putokazima, to je Kula Režepagića i Manastir Svete Trojice. Normalno. Onda moramo da pomislimo da je bila nekakva namjera da se pokušava svijetu, a i nama, našim potomcima zamagljivati taj dio istorije kada na tim prostorima živi još neko drugi. Zamislite, ako neko promijeni ime.

Ja kada sam bio mlađi, pa čašće putovao za Podgoricu, prolazio sam prije Manastira Morača, pored putokaza koji je glasio Jasenova otska gora. Danas samo stoji Jasenova. Vjerovatno otska nekada je bila Hotska pa je nestala. Bio sam skoro u Kolašinu, mnogi političari odavde i druge istorijske ličnosti u svojoj biografiji kažu da su rođeni u Smajilagića Polju. Nema šanse da ga danas nađete. Možete naći samo Polje.

S druge strane, u mojem Plavu, odakle sam ja, ima planina Bogićevica. Odavno Bogić i Bogići ne izlaze na tu planinu, a nikome normalnome ne pada na pamet da promijeni to ime. Stoji i dalje Blagojev vrh, stoji i dalje i Raškov do i tako redom. Da li takvih primjera ima na drugoj strani? Nažalost, svakim danom sve je manje. Nekad iz istorijsko opravdanih razloga, navodno, mijenjaju ime zbog narodnog heroja Tomaša Žižića. Ovo je pitanje ozbiljno i zaista mu se krajnje ozbiljno treba posvetiti, ne kažem samo država, nego i opština. Ali za ono što bude moja, uslovno kažem moja, opština kriva onda uprite prstom na mene, a ne na njih. Hvala.