Predśednik Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore dr Halil Duković učestvovaće na Sastanku predśednika odbora za ljudska prava koji se održava u Rimu, 13. i 14. oktobra 2014. godine. Sastanak se održava u okviru predśedavanja Republike Italije Savjetom Evropske unije.

Na sastanku će biti održane četiri sesije na sledeće teme: Jačanje osnovnih prava u cilju borbe protiv isključenosti, Zaštita ličnih podataka i nova prava u digitalnom dobu, Ka istinskoj evropskoj zajedničkoj politici migracija i azila i Nova sredstva za borbu protiv diskriminacije.

Sastanak će otvoriti predśednica Predstavničkog doma Republike Italije, Laura Boldrini i predśednik Senata, Pietro Grasso.

Među glavnim govornicima prvog dana Sastanka biće: Claude Moraes, predśednik Odbora za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta, Martine Reicherts, Evropski komesar za pravdu, osnovna prava i državljanstvo, Saskia Sassen, profesor na Kolumbija univerzitetu i Školi ekonomije u Londonu, Judith Sunderland, viši istraživač u Odsjeku za Evropu i Centalnu Aziju Human Rights Watch-a, Marko Ilešić, sudija Evropskog suda pravde i Giovanni Buttarelli, asistent Evropskog Supervizora za zaštitu podataka.

Takođe, direktor Agencije EU za osnovna prava Morten Kjaerum će predstaviti Godišnji izvještaj o osnovnim pravima.

Drugog dana na Sastanku će govoriti: Lyigi Manconi, predśednik Posebnog odbora za zaštitu i promociju ljudskih prava Senata Republike Italije, Angelino Alfano, ministar unutrašnjih poslova, Robert K. Visser, izvršni direktor Evropske kancelarije za podršku azilu (EASO),François Crepeau, Specijalni izvjestilac UN-a za ljudska prava migranata, Elizabeth Collett, direktorica Instituta za migracionu politiku- Evropa, Daša Šilović, direktorica Mreže za rodnu ravnopravnost Centralne i Istočne Evrope, Zeljko Jovanović, direktor Kancelarije za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo i Marco Perolini iz Sekretarijara Amnesty International-a.

Kako je u uvodnom dijelu naglašeno, povodom četiri tematske diskusije, u skorije vrijeme, političke i ekonomske debate u Evropi su preusmjerile pažnju na stvarnu efektivnost temeljnih prava koja su ojačana u Evropskim ugovorima i u Poglavlju o temeljnim pravima i čine dio ustavne tradicije zemalja članica.

Ovo je pitanje koje je usko povezano sa modelom države bazirane na vladavini prava. Takođe je pitanje od posebne važnosti za građane u smislu njegovih direktnih posljedica na njihovu pravnu sferu, i, zbog toga, pitanje koje zahtjeva podroban nadzor na međuparlamentarnom nivou.

Pojava kršenja temeljnih prava u nekim državama članicama je probudila sumnje o efektivnosti instrumenata dostupnih u EU, koji osiguravaju njihovu zaštitu.

Posebno, kontrolni i mehanizmi sankcije navedeni u Članu 7 Ugovora o Evropskoj uniji su ostali u velikoj mjeri neiskorišćeni.

U suštini, neprihvatljiva asimetrija bi proizašla ukoliko, sa jedne strane, Evropska unija snažno insistira na poštovanju temeljnih prava u zemljama kandidatima, ali, sa druge strane, ne uspjeva da sankcioniše postojeće članice, čije ponašanje je vidno nauštrb istih tih prava.

Da bi se ispravio ovaj nesklad, nekoliko predloga je iznijeto, uključujući najskoriji od EU institucija.

Evropska komisija je nedavno predstavila novi pravni okvir za zaštitu vladavine prava koja obezbjeđuje instrument prethodnog upozorenja za sistemska i uporna kršenja.